тишѝна

тишина

Стална адреса

Лема

тишина

Извор

том 6, стр. 218, редослед 13

1.а.
стање без буке, галаме, шу̑ма, мир; одсуство говора, ћутање.
— Ноћу кад се свуда око мене распе тишина ... Ант.
2.б.
Ослушкивао сам тишину, потпуну, као да нико није живио у овом великом здању. Селим. У тој соби преломи тишину, као стакло, хистеричан смијех удовичин. Гор. б. време без ветра, мирно, тихо време.
— Температуре екваторијалне климе Европљани тешко подносе, а тако исто и тишину зрака, испрекидану наглим и јаким олУјама и ... влагом.
ОГ
2.а.
стање без узбуђења, душевна, психичка равнотежса, мир, спокојство.
— У безбрижност и тишину душе почело је да се увлачи нестрпљење.
Поп. Ј.
Сестрина лакомисленост помутила је тишину њезина живота.
Војн.
2.б.
особина, стање онога који је миран, тих, мирноћа.
— Андрија је упао у очи својом повученом тишином.
Сим.
3.
(у служби узвика) мир! без галаме!
— Тишина тамо!
— пренијели су Марково наређење.
Вуј.

Фразе

мртва (дубока, гробна, мукла, смртна, црквена) ~ потпуни, неми мир, потпуно ћутање, мртвило.

Изворни текст (OCR)

тишѝна ж 1. а. стање без буке, галаме, шу̑ма, мир; одсуство говора, ћутање. — Ноћу кад се свуда око мене распе тишина ... Ант. 2. Ослушкивао сам тишину, потпуну, као да нико није живио у овом великом здању. Селим. У тој соби преломи тишину, као стакло, хистеричан смијех удовичин. Гор. б. време без ветра, мирно, тихо време. — Температуре екваторијалне климе Европљани тешко подносе, а тако исто и тишину зрака, испрекидану наглим и јаким олУјама и ... влагом. ОГ. 2. а. стање без узбуђења, душевна, психичка равнотежса, мир, спокојство. — У безбрижност и тишину душе почело је да се увлачи нестрпљење. Поп. Ј. Сестрина лакомисленост помутила је тишину њезина живота. Војн. б. особина, стање онога који је миран, тих, мирноћа. — Андрија је упао у очи својом повученом тишином. Сим. 3. (у служби узвика) мир! без галаме! — Тишина тамо! — пренијели су Марково наређење. Вуј.