ти̏јесно

тијесно

Лема

тијесно

Извор

том 6, стр. 192, редослед 8

1.а.
уже него што треба, уско: ~ скројено одело.
1.б.
неудобно, неугодно због мало простора, због затрпаности просторије, стешњено, скучено: у соби је тесно.
1.в.
чврсто, стегнуто, стиснуто.
— Пререзала је узицу што га је тијесно везала.
Торб.
Халимачу је хватао страх ... у грлу му постало тијесно.
Сиј.
1.г.
у тесном додиру, припијено, приљубљено.
— Парови су се удаљавали ... тесно припијени једно уз друго.
Мил.
В.
2.
фиг. непосредно, нераздвојно; срдачно, блиско, интимно, присно.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Књижевност је тесно везана за језик.
Поп. П.
Њих двоје бјеху се ... тијесно спријатељили.
Мат.
3.а.
фиг. мало, недовољно, оскудно, сиромошно.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Како је било »тијесно« у располагању новцем лани, не треба ни говорити. Вј. 1973.
3.б.
тегобно, тескобно, мучно, тешко; опасно.
— Бијаше нама свима ... тијесно око срца. Ков.
3.а.
Ватра пали с обадвије банде, тијесно глави и тамо и амо. Март. Изр.
с — средњи род

Изворни текст (OCR)

ти̏јесно, прил. 1. а. уже него што треба, уско: ~ скројено одело. б. неудобно, неугодно због мало простора, због затрпаности просторије, стешњено, скучено: у соби је тесно. в. чврсто, стегнуто, стиснуто. — Пререзала је узицу што га је тијесно везала. Торб. Халимачу је хватао страх ... у грлу му постало тијесно. Сиј. Г. у тесном додиру, припијено, приљубљено. — Парови су се удаљавали ... тесно припијени једно уз друго. Мил. В. 2. фиг. непосредно, нераздвојно; срдачно, блиско, интимно, присно. — Књижевност је тесно везана за језик. Поп. П. Њих двоје бјеху се ... тијесно спријатељили. Мат. 3. фиг. а. мало, недовољно, оскудно, сиромошно. — Како је било »тијесно« у располагању новцем лани, не треба ни говорити. Вј. 1973. б. тегобно, тескобно, мучно, тешко; опасно. — Бијаше нама свима ... тијесно око срца. Ков. А. Ватра пали с обадвије банде, тијесно глави и тамо и амо. Март. Изр.