Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тѝњати

несврштом 6, стр. 208

тѝњати

тињати

Лема

тињати

Извор

том 6, стр. 208, редослед 20

  1. 1.а.

    горети слабо, без пламена (обично испод пепела).

    — Над огњиштем непрестано је горјела уљеница и тињала на њем жеравица.
    Новак
    У пећи још тињаше догорео пањ.
    Ранк.
  2. 1.б.

    мало, слабо светлети.

    — Свећа је тињала и пуцкарала.
    Вес.
    Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда.
    Дуч.
  3. 2.

    фиг. једва, тек приметно се одржавати, показивати се у врло малом степену.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Тињала је у њој једна искра притајене радости.
    Бег.
    Учинило ми се да у његовом погледу тиња нека нежност.
    Поп. Ј.
Изворни текст (OCR)
тѝњати, -а̄м несврш. 1. а. горети слабо, без пламена (обично испод пепела). — Над ... огњиштем непрестано је горјела уљеница и тињала на њем жеравица. Новак. У пећи још тињаше догорео пањ. Ранк. б. мало, слабо светлети. — Свећа је тињала и пуцкарала. Вес. фиг. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Дуч. 2. фиг. једва, тек приметно се одржавати, показивати се у врло малом степену. — Тињала је у њој једна искра притајене радости. Бег. Учинило ми се да у његовом погледу тиња нека нежност. Поп. Ј.