ти́њчев

тињчев

Лема

тињчев

Извор

том 6, стр. 208, редослед 26

в.
који је састављен од тињца, у коме има тињца. В. пр. уз тињац ти̏о, ти̏ла, -ло дебео, мастан.
dialectal
в. — (после броја) векпр. — примерпокр. — покрајински
— Тило кљусе и претило, а госпар му пушта вољу.
Радич.

Изворни текст (OCR)

ти́њчев, -а, -о који је састављен од тињца, у коме има тињца. В. пр. уз тињац. ти̏о, ти̏ла, -ло покр. дебео, мастан. — Тило кљусе и претило, а госпар му пушта вољу. Радич.