тла̏

тла

тла

том 6, стр. 221, редослед 1

в.
мн. в. тло.
мн. — множинав. — (после броја) век
— Немој да ти лута нога на пијесак ужарених тала. Комб. Сједила на тлима. Радул. На тла се жена угушена срушила.
Гор.

Изворни текст (OCR)

тла̏, та́ла̄ с мн. в. тло. — Немој да ти лута нога на пијесак ужарених тала. Комб. Сједила на тлима. Радул. На тла се жена угушена срушила. Гор.