тла́пити

тлапити

Лема

тлапити

Извор

том 6, стр. 221, редослед 12

а.
говорити несвесно, у бунилу, бунцати.
— Болесница опет тлапи.
Ћип.
Ноћу тлапио би у сну и развијао красну бајку.
Гор.
б.
сањати свашта, којешта.
— Сву ноћ сам тлапио којешта.
Вук
Рј. Тлапим да снивам на кнежеву длану.
Уј.

Пододреднице

~ се

безл. имати осећај да се нешто види што у стварности не постоји, чинити се, привиђати се, причињавати се. — Тлапило јој се да стоји јунак пред њом. Шен. Ноћи у зору, твој знак ми се тлапи. Уј

безл. имати осећај да се нешто види што у стварности не постоји, чинити се, привиђати се, причињавати се.

Изворни текст (OCR)

тла́пити, -ӣм несврш. а. говорити несвесно, у бунилу, бунцати. — Болесница опет тлапи. Ћип. Ноћу тлапио би у сну и развијао красну бајку. Гор. б. сањати свашта, којешта. — Сву ноћ сам тлапио којешта. Вук Рј. Тлапим да снивам на кнежеву длану. Уј.