Одредница

тла̏чити

несврштом 6, стр. 221

тла̏чити

тлачити QA: medium

Лема

тлачити

Извор

том 6, стр. 221, редослед 21

  1. 1.

    подвргавати насиљу, грубом притиску, угњетавати, кињити

    народ, ~ раднике. — Врази сужну домовину тлаче, чУј де, мати, како она плаче! Радич.
    И-Б Рј.
  2. 2.

    газити, газећи сатирати.

    Јелен попасе смиљ по загорју, више га тлачи нег што га пасе. НП Вук. Више тлачи коњиц Јабучило, нег што Момчил бритком сабљом сијече. И. Стреле, копља, бојни мачи ... Јунак бије, а коњ тлачи. Радич. Узмуте се Паштровићи гледајући с планине гдје им се поље тлачи. Љуб.
  3. 3.

    притискивати; стискати, збијати.

    Десна рука тлачи палицу ... од тела, а лијева к тијелу. Хок. Друга рука ... тлачи воду. Ват. Не дају се текућине], за разлику од плинова, тлачити. Кем. фиr. Будућност га је несвијесно тлачила. Божић.
  4. 4.

    кршити, не поштовати.

    Тко тлачи заповиједи старијега? Љуб.
  5. 5.

    а. кулучити, ићи на тлаку. Вук Рј. б. бити робијаш, робијати.

Изворни текст (OCR)
тла̏чити, -ӣм несврш. 1. подвргавати насиљу, грубом притиску, угњетавати, кињити: