тло̏
тло
Лема
тло
Извор
том 6, стр. 222, редослед 6
- 1.
(мн. тла̏, та́ла̄, тли̏ма) површина земљишта или друга основна површина (по којој се хода, на којој се нешто подиже и сл.): пасти на ~, подићи са тла.
- 2.
земља, земљиште, терен.
— Слана тла или слањаче настају на различите начине.
По стрни видио је Руднић да је тло јако омршавило.
Језик којим ће писати нашао је Доситеј на домаћем тлу, у говору простог света.
испод ногу губи ослонац, подршку, сигурност.
Фразе
бити на свом тлу добро успевати; осећати се сигурно. — Кукуруз ближе Дрини и бела жита Мајевици овде су на свом тлу. Сур.; губи ~ под ногама, измиче му
Изворни текст (OCR)
тло̏, тла̏ с (мн. тла̏, та́ла̄, тли̏ма) 1. површина земљишта или друга основна површина (по којој се хода, на којој се нешто подиже и сл.): пасти на ~, подићи са тла. 2. земља, земљиште, терен. — Слана тла или слањаче настају на различите начине. ОГ. По стрни видио је Руднић да је тло јако омршавило. Том. фиг. Језик којим ће писати нашао је Доситеј на домаћем тлу, у говору простог света. Прод.