тму̏о

тмуо

Лема

тмуо

Извор

том 6, стр. 223, редослед 11

1.
који је тамне гласовне боје, потмуо, мукао.
— Хаим га гледа укоченим тамним погледом и ... каже тмулим гласом ...
Андр. И.
Глас музике неке јечао је тмуо.
Панд.
Букве се у тмулом јеку рушиле.
Сим.
2.
који нема јаркости, сјаја; тмуран, таман.
— Беше поноћ и тмула месечина над планином.
Пер.

Изворни текст (OCR)

тму̏о, -у̏ла, тму̏ло 1. који је тамне гласовне боје, потмуо, мукао. — Хаим га гледа укоченим тамним погледом и ... каже тмулим гласом ... Андр. И. Глас музике неке јечао је тмуо. Панд. Букве се у тмулом јеку рушиле. Сим. 2. који нема јаркости, сјаја; тмуран, таман. — Беше поноћ и тмула месечина над планином. Пер.