Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тму́ран

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 223

тму́ран

тмуран

Лема

тмуран

Варијанте

тму̑ран

Извор

том 6, стр. 223, редослед 14

  1. 1.

    који нема (у којему нема и сл.) довољно светлости, мрачан, таман. —Уском, тмурном улицом иђаху два човјека. Шен. По небеском своду тмурном лагано се облак вије. Митр.

    сл. — слично
  2. 2.а.

    натмурен, намргођен; лоше расположен.

    — Заспа сердар тмуран и уморан.
    НП Вук
    Испред мојих врата смјењују се некакви тмурни стражари.
    Вуј.
    Оно лице је било још тмурније.
    Крањч. С.
  3. 2.б.

    суморан, туробан, испуњен тешким мислима.

    — Њемачки складатељ проводи у Венецији тмурне дане сјећајући се своје младости. ВУС 1971.
Изворни текст (OCR)
тму́ран и тму̑ран, -рна, -рно 1. који нема (у којему нема и сл.) довољно светлости, мрачан, таман. —Уском, тмурном улицом иђаху два човјека. Шен. По небеском своду тмурном лагано се облак вије. Митр. 2. а. натмурен, намргођен; лоше расположен. — Заспа сердар тмуран и уморан. НП Вук. Испред мојих врата смјењују се некакви тмурни стражари. Вуј. Оно лице је било још тмурније. Крањч. С. б. суморан, туробан, испуњен тешким мислима. — Њемачки складатељ проводи у Венецији тмурне дане сјећајући се своје младости. ВУС 1971.