то̀бџија
тобџија
Лема
тобџија
Извор
том 6, стр. 225, редослед 3
- —
војн. војник који је обучен да рукује топом, артиљерац, топник.
— Ти би требало да си тобџија. Ти би лепо моrао повући топ. Лаз. Л. Тобџија је добро гађао, једном гранатом рушио је по двије куће. Вуј. Беше одслужио свој рок ... у ратној морнарици, као тобџија.
Изворни текст (OCR)
то̀бџија м војн. војник који је обучен да рукује топом, артиљерац, топник. — Ти би требало да си тобџија. Ти би лепо моrао повући топ. Лаз. Л. Тобџија је добро гађао, једном гранатом рушио је по двије куће. Вуј. Беше одслужио свој рок ... у ратној морнарици, као тобџија. Дов.