то̑ван
тован
Лема
тован
Извор
том 6, стр. 225, редослед 8
- 1.
добро ухрањен, утовљен, гојан; дебео.
— Суви, товни ... здрави, кљасти ... сваког некуд ђаво носи.
Вук кроз плот видје како овна товна у дворишту парају пастири.
- 2.
који служи за товљење, који се тови за клање:
свиња, ~ стока.
Изворни текст (OCR)
то̑ван, -вна, -вно 1. добро ухрањен, утовљен, гојан; дебео. — Суви, товни ... здрави, кљасти ... сваког некуд ђаво носи. Радич. Вук кроз плот видје како овна товна у дворишту парају пастири. Цес. Д. 2. који служи за товљење, који се тови за клање: