то̑н
тон QA: medium
Лема
тон
Етимологија
Greek
Извор
том 6, стр. 231, редослед 7
- 1.а.
и звук, који настаје при правилном треперењу каквог еластичног тела и код кога разликујемо висину, јачину, боју и трајање.
physics— Горњи тонови који су помешани са основним тоном чине боју тона. Физ.
- 3.б.
Однекуд допираше до нас тонови од фагота. Лаз. Л. Као да су засвирале оргуље у најдубљим тоновима. Пав. лингв. акценат, нагласак.
- 2.а.
боја, нијанса боје у сликарству.
— Шумановић ... не ставља тонове један крај другога, он шидским пејзажима поставља боју једну преко друге. КН 1955. Далтонист види на пр. црвену и зелену боју као различне тонове жућкастосиве боје.
- 2.б.
основни изглед, утисак који оставља нека слика и њене боје или неки предмет посматрања: таман ~, плавичаст ~.
— Кожа на лицу добила тон ружичаст.
Тамне очи добише љубичаст тон.
- 3.а.
начин говора, писања, обраћања и сл.: оштар ~, нежан ~, уздржан
. — Говори покровитељским тоном. Фелд. Главну је пажњу изазвао тон којим је чланак написан. Л-К.
- 3.б.
начин понашања, опхођења (у додиру с другима, у друштву).
Наташа је прва дала тон благданском весељу. Крањч. Стј. Енглези избегавају из обзира доброга тона свако утркивање ... у друштву.
Фразе
бити у тону (са чиме) бити у складу (са чиме). — Ништа од свега тога што Јоаким]... ту каже ... не одговара ситуацИји, није у тону с њом. Поп. П.; да(ва)ти ~ одредити, одређивати стил, правац, смер, начин чега. — Љубица је показивала ... воље за отпор ... против оних који су ... давали ... тон тадашњем друштвеном животу. Бошк. Политички дневник »Iозор« ... је ... управо давао тон и смјер јавному саборскому раду. С 1911.
Изворни текст (OCR)
то̑н1 м грч. 1. а. физ. и муз. звук, који настаје при правилном треперењу каквог еластичног тела и код кога разликујемо висину, јачину, боју и трајање. — Горњи тонови који су помешани са основним тоном чине боју тона. Физ. 3. Однекуд допираше до нас тонови од фагота. Лаз. Л. Као да су засвирале оргуље у најдубљим тоновима. Пав. б. лингв. акценат, нагласак. 2. а. боја, нијанса боје у сликарству. — Шумановић ... не ставља тонове један крај другога, он шидским пејзажима поставља боју једну преко друге. КН 1955. Далтонист види на пр. црвену и зелену боју као различне тонове жућкастосиве боје. НЧ. б. основни изглед, утисак који оставља нека слика и њене боје или неки предмет посматрања: таман ~, плавичаст ~. — Кожа на лицу добила тон ружичаст. Сек. Тамне очи добише љубичаст тон. Андр. И. 3. а. начин говора, писања, обраћања и сл.: оштар ~, нежан ~, уздржан