то̀питељ
топитељ
Лема
топитељ
Извор
том 6, стр. 234, редослед 11
- —
руд. оно што се додаје рудама да се поспеши топљење.
— Висока пећ се пуни одозго наизменично коксом, рудом и другим потребним додацима (топитељима).
Оксидна се руда тали у нарочитим пећима уз додатак топитеља, а то је обично вапненац. Кем. то̀пити?, -ӣм несврш. а. преводити у течно стање под утицајем топлоте, талити:
руду, ~ метал, ~ маст. — Стењак би провалио восак и топио га обилно. Чипл фиг. С белом булом ... цвећем, миром ... летимо жи ми, срца топити. Јакш. Ђ. б разлагати излажући утицају какве течности, отапати, растварати. — Топит ћу ти шећер за водицу.
Фразе
~ се о д милине (у милини, У миљу, у радости, од блаженства, у блаженству, од весеља и сл.) јако уживати, осећати се веома пријатно (радосно, блажено, весело) због чега или кога.
Пододреднице
1. а. прелазити у течно стање под утицајем топлоте, талити се. — Снијег се помало топи. Ивак. фиг. Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи. Лаз. Л. б. разлагати се у каквој течности, растварати се, отапати се. 2. фиг. а. мршавити, губити у тежини. — Румен је у лицу, али бих рекао да мрша, топи се некако. Андр. И. б. постајати све мањи или малобројнији. — Турска царевина нестаје, топи се. Нен. Љ. Ми се лагано топимо, а попуне ни с које стране. Јак
Изворни текст (OCR)
то̀питељ м руд. оно што се додаје рудама да се поспеши топљење. — Висока пећ се пуни одозго наизменично коксом, рудом и другим потребним додацима (топитељима). НХ. Оксидна се руда тали у нарочитим пећима уз додатак топитеља, а то је обично вапненац. Кем. то̀пити?, -ӣм несврш. а. преводити у течно стање под утицајем топлоте, талити: