топо̀тљив
топотљив
Лема
топотљив
Извор
том 6, стр. 237, редослед 8
- —
који топоће, који одаје топот.
— Испод њих се прашина дигне на пољу од ногу коњских топотљивих.
Изворни текст (OCR)
топо̀тљив, -а, -о који топоће, који одаје топот. — Испод њих се прашина дигне на пољу од ногу коњских топотљивих. М-И.