то̏ту

тоту

Лема

тоту

Извор

том 6, стр. 243, редослед 13

в.
дијал. в. ту.
дијал. — дијалекатски, дијалектв. — (после броја) век
— Рођаци и пријатељи ископаше гроб и тоту их ... укопаше из ватреног оружја (обично пушке).
— Тај сам перчин.
Сиј.
Маж. М. то̏х оном. узвик којим се подражава пуцањ Јашар убио је човјека: тох — из пушке, У

Изворни текст (OCR)

то̏ту прил. дијал. в. ту. — Рођаци и пријатељи ископаше гроб и тоту их ... укопаше. Маж. М. то̏х оном. узвик којим се подражава пуцањ из ватреног оружја (обично пушке). — Тај Јашар убио је човјека: тох — из пушке, У сам перчин. Сиј.