Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

то̀чило

стом 6, стр. 244

то̀чило

точило QA: medium

Стална адреса

Лема

точило

Извор

том 6, стр. 244, редослед 5

  1. 1.

    (ген. мн. то̏чӣла̄) удубљење, усек на падини брда, планине низ који се обурвава камење и спуштају одсечена стабла дрвени жслеб дужс токвих удубљења који служи за лакше спуштање стабала и др. материјала.

    ген. — генитивмн. — множинадр. — друго
    — 1роматра камење, одлази на точила, изрована од бујице и тамо прибира снесено камење.
    Мил.
    В. У том часу се указаше ... на путу, којије уједно био и точило, неколико јармова волова.
    Куш.
    МЕП.
  2. 2.в.

    тоцило.

    — Оштрио га мач на свом точилу да сева.
    Дуч.
  3. 2.в.

    струг (1). Р-К Реч.

  4. 3.

    в. ле̂вак (1). Деан. Рј.

Изворни текст (OCR)
то̀чило с (ген. мн. то̏чӣла̄) 1. удубљење, усек на падини брда, планине низ који се обурвава камење и спуштају одсечена стабла; дрвени жслеб дужс токвих удубљења који служи за лакше спуштање стабала и др. материјала. — 1роматра камење, одлази на точила, изрована од бујице и тамо прибира снесено камење. Мил. В. У том часу се указаше ... на путу, којије уједно био и точило, неколико јармова волова. Куш.; МЕП. 2. а. в. тоцило. — Оштрио га мач на свом точилу да сева. Дуч. б. в. струг (1). Р-К Реч. 3. в. ле̂вак (1). Деан. Рј.