Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

то̀чити

несврштом 6, стр. 244

то̀чити

точити

Лема

точити

Извор

том 6, стр. 244, редослед 10

  1. 1.а.

    испуштати из себе какву течност, изливати, проливати.

    — Борићи точе благу смолу.
    Уј.
    Два дана и целу ... ноћ точила јадница крв као да је заклана, па се исцедила до сржи. Рад.
  2. 1.д.

    фиг. Јутро светлост кроз прозоре точи. Кркл.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. 1.б.

    имати пролив. Вук Рј.

  4. 2.а.

    пунити водом или каквом течношћу, наливати; захватати, узимати воду.

    — Точећи воду једнако је у фњ гледала. Н. прип.
    Вук
  5. 2.б.

    продавати, крчмити (пиће).

    — Околни бирташи су га] ... често тужакали да точи пиће без дозволе.
    Ћоп.
    Ја знам гдје се точи изврсна капљица.
    Дук.
  6. 3.а.

    сливати се, тећи, цурити.

    — Полако је циједио капу, загледан у воду што из ње точи, а послије капље.
    Сиј.
    Сузе су точиле кроза сламке суве траве. Чула је капање.
    Вуј.
  7. 3.б.

    прокишњавати, киснути.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — После таквих киша ... један дрVгог питају: »Је ли ти кућа точила (киснула)?«
    Нен. Љ.
  8. 4.

    дупсти, бушити, гристи (о црву).

    — Точећ дрво црвић куца. Крањч. С. фиr. Црви самовоље ... лични прохтеви ... точе стабло ове Пољске.
    Кнеж. Л.
  9. 5.а.

    оштрити на тоцилу.

    — Окреће камен на коме точи ножеве.
    Нед.
  10. 5.б.

    стругати (на стругу), рендисати. Р-К Реч.

  11. 6.а.

    окретати, обртати.

    — Бијесне је очи точио по фишкаловој соби. Ков.
  12. 6.б.

    упредати, сукати, намотавати (свилу). Бак. Реч.

Фразе

~ песму певати. — Стотину грла пјесму точи.
Вит.

Пододреднице

~ се

1. изливати се, сливати се. — Чуло се како се вода точи улицама. Шег. Низ лице цурком му се точиле сузе, натапале чупави брк. Кал. фиг. Месечина се разлила ... па као да се точи преко дрвећа, чије лишће трепери и добија ... сребрнаст одблесак. Марк. М. 2. фиг. а. простирати се, ширити се. — Градом ... се звук камиона као јека точи. Полић. Мрак се као и прије точио у тај угао. Божић. б. кретати се, пробијати се. — Људи су се ужурбано точили улицама. Кал. фиг. Месец се точио кроз грање. Марк. М. 3. окретати се, обртати се. — Његове ... очи точиле се и косиле као у пјана човјека. В 1885. 4. увртатисе, упредати се. Вук Рј

изливати се, сливати се.фиг. простирати се, ширити се.кретати се, пробијати се.окретати се, обртати се.увртатисе, упредати се. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
то̀чити, -ӣм несврш. 1. а. испуштати из себе какву течност, изливати, проливати. — Борићи точе благу смолу. Уј. Два дана и целу ... ноћ точила јадница крв као да је заклана, па се исцедила до сржи. Рад. Д. фиг. Јутро светлост кроз прозоре точи. Кркл. б. имати пролив. Вук Рј. 2. а. пунити водом или каквом течношћу, наливати; захватати, узимати воду. — Точећи воду једнако је у фњ гледала. Н. прип. Вук. б. продавати, крчмити (пиће). — Околни бирташи су га] ... често тужакали да точи пиће без дозволе. Ћоп. Ја знам гдје се точи изврсна капљица. Дук. 3. а. сливати се, тећи, цурити. — Полако је циједио капу, загледан у воду што из ње точи, а послије капље. Сиј. Сузе су точиле кроза сламке суве траве. Чула је капање. Вуј. б. покр. прокишњавати, киснути. — После таквих киша ... један дрVгог питају: »Је ли ти кућа точила (киснула)?« Нен. Љ. 4. дупсти, бушити, гристи (о црву). — Точећ дрво црвић куца. Крањч. С. фиr. Црви самовоље ... лични прохтеви ... точе стабло ове Пољске. Кнеж. Л. 5. а. оштрити на тоцилу. — Окреће камен на коме точи ножеве. Нед. б. стругати (на стругу), рендисати. Р-К Реч. 6. а. окретати, обртати. — Бијесне је очи точио по фишкаловој соби. Ков. А. б. упредати, сукати, намотавати (свилу). Бак. Реч.