то̑
то
Лема
то
Извор
том 6, стр. 224, редослед 6
- 1.
род јд. од заменице тај.
- 2.
речца којом се веже главна реченица за зависну која јој претходи (условну, поредбену или др.).
— Ако ти дођеш, то ће и он доћи. Ву̏к Рј. Што ми дубље у село, то око нас и за нама све већа чета.
Што прије, то боље.
- 3.
(поновљено) у значењу раставног везника: или ... или, час ... час.. Погледе сам бацао то на она кршна брда ... то на онај китњасти Срем. Шапч. Неко кука и нариче то за сином, то за мужем, то за оцем. Ад. Клизам се по каљаву путу то лево, то десно. Дом. То говор, то смијех, то куцања чаша, то глазба на измјену с домаћим свирцима у мијехове. Новак.
Изворни текст (OCR)
то̑ 1. с. род јд. од заменице тај. 2. речца којом се веже главна реченица за зависну која јој претходи (условну, поредбену или др.). — Ако ти дођеш, то ће и он доћи. Ву̏к Рј. Што ми дубље у село, то око нас и за нама све већа чета. Ад. Што прије, то боље. Крањч. Стј. 3. (поновљено) у значењу раставног везника: или ... или, час ... час.. Погледе сам бацао то на она кршна брда ... то на онај китњасти Срем. Шапч. Неко кука и нариче то за сином, то за мужем, то за оцем. Ад. Клизам се по каљаву путу то лево, то десно. Дом. То говор, то смијех, то куцања чаша, то глазба на измјену с домаћим свирцима у мијехове. Новак.