Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тра̏га

жтом 6, стр. 248

тра̏га

трага

Лема

трага

Извор

том 6, стр. 248, редослед 13

  1. —

    (дат. тра̏ги; ген. мн. тра̂га̄) п сл.) род, пасмина (обично у погрдном значењу).

    дат. — дативген. — генитивмн. — множинасл. — слично
    (често с додатком: ђавоља, врашка, пасја
    — »А чекај ти, ђавоља траго!« рече Буљба. Глиш. Скупиле су се у јата, ројеве и чопоре ... а не по родовима и траrама.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
тра̏га ж (дат. тра̏ги; ген. мн. тра̂га̄) (често с додатком: ђавоља, врашка, пасја п сл.) род, пасмина (обично у погрдном значењу). — »А чекај ти, ђавоља траго!« рече Буљба. Глиш. Скупиле су се у јата, ројеве и чопоре ... а не по родовима и траrама. Наз.