тра̑г
траг
Лема
траг
Извор
том 6, стр. 248, редослед 12
- 1.
(лок. тра́гу; мн. тра̏гови, песн тра̂зи; ген. траго́ва̄ и тра̏го̄ва̄) отисак стопала, ноге, точка и сл. на некој површшини.
— Гледаше ... како стопе дечије остављаху трага у снегу.
Трагови копита били су још свјежи.
Ох, познаћу и траr што остави на воденом огледалу му лик.
- 2.а.
остатак нечега што је било, постојало.
— Са његових груди још се вију трази залечених рана.
Онда ... мати брзо ... избрише трагове суза с лица.
- 2.б.
карактеристична особина, обележје неког утицаја, каквог времена и сл.
— Одгој ... оставио је у мојој души неизбрисиве трагове.
Он је ... сав европејац, на коме није остало ни трага турско-балканских времена.
- 3.
предмет, појава или нешто друго што служи као потврда нечему, што указује на нешто; доказ.
— И једини издајица је траr. Он води вука до зечјега скровишта.
Има поуздана трага да су црквеношколске власти једном енергичном забраном учиниле кра школским представама.
- 4.а.
знак постојања, трајања.
— Знам да вам образ не опра нико, ни до вијека, ни докле вам буде трага!
- 4.б.
будуће поколење, потомство.
— Iрногорци натраг се вратише ... са главама и светлим оружјем ... које трагу служи за поштење.
- 4.в.
наследна особина, наслеђе.
— То му је у трагу да буде пргав.
Реч.
Фразе
без трага (нестати, отићи и сл.) не оставивши никаква знака, белега (нестати, отићи и сл.); бити на трагу (коме, чему) бити близу сазнања, открића о коме или чему; завара(ва)ти ~ отићи, одлазити да се не зна куд; вешто избећи, избегавати (потери и сл.); вешто прикри(ва)ти; замео му (јој и сл.) се (сваки) ~ изгубио се (изгубила се и сл.) незнано куд; замести (заметнути, затрти) ~ (трагове) прикрити кретање (односно место боравка), сакрити се; прикрити, сакрити праве намере; затрти (Утрти) ~ учинити да ко или што сасвим нестане, шчезне, искоренити; изгинути до трага изгинути, пропасти до последњег. — Ту се закуну ... да ће с давању опријети ако ће до трага изгинути. Љуб.; изгубио му (јој и сл.) се (сваки) ~ нестао је (нестала је и сл.), ишчезао је (ишчезла је); ни трага (ни гла са, ни јава) од кога, Чега нема вести, ншшта се не зна (о коме, чему); разметнути, разметати тр аГове покр. отићи, одлазити, побећи, бежати. — Гостима се досади, те разметнуше трагове. Мат.; терати ~ тражити, трагати за ким или чим. — Iаместо да даље тера траг одраслих јегуља на њиховом свадбеном путу, он е предузео трагање за јегуљином ларвом. Петр. М.; ући (стати) у ~, ухватити (дотерати) ~ пронаћи, открити (некога, нешто). — Скупили су паре ... за неки споменИк ... па никако да ухвате траг тим покупљеним парама. Срем. Пошто су пратили јегуљу на томе путовању ... природњаци су јој дотерали траг до Азорских острва, па је одатле траг био сасвим изгубљен.
Изворни текст (OCR)
тра̑г м (лок. тра́гу; мн. тра̏гови, песн. тра̂зи; ген. траго́ва̄ и тра̏го̄ва̄) 1. отисак стопала, ноге, точка и сл. на некој површшини. — Гледаше ... како стопе дечије остављаху трага у снегу. Вес. Трагови копита били су још свјежи. Хорв. фиг. Ох, познаћу и траr што остави на воденом огледалу му лик. Кост. Л. 2. а. остатак нечега што је било, постојало. — Са његових груди још се вију трази залечених рана. Ил. Онда ... мати брзо ... избрише трагове суза с лица. Козарч. б. карактеристична особина, обележје неког утицаја, каквог времена и сл. — Одгој ... оставио је у мојој души неизбрисиве трагове. ХР 1928. Он је ... сав европејац, на коме није остало ни трага турско-балканских времена. Милис. 3. предмет, појава или нешто друго што служи као потврда нечему, што указује на нешто; доказ. — И једини издајица је траr. Он води вука до зечјега скровишта. Гор. Има поуздана трага да су црквеношколске власти једном енергичном забраном учиниле кра школским представама. Скерл. 4. а. знак постојања, трајања. — Знам да вам образ не опра нико, ни до вијека, ни докле вам буде трага! Мат. б. будуће поколење, потомство. — Iрногорци натраг се вратише ... са главама и светлим оружјем ... које трагу служи за поштење. НП Вук. в. наследна особина, наслеђе. — То му је у трагу да буде пргав. Бак. Реч.