тра̏ка
трака
Лема
трака
Извор
том 6, стр. 253, редослед 1
- 1.
(ген. мн. тра̂ка̄) узак и дужи комад тканине, папира, пластичне масе и сл. којим се нешто везује, причвршћује и сл., врпца, пантљика; (украсна) машница.
— На глави му ... сламни шешир с црвеном траком.
С хаљина свију траке се вију.
- 2.
фиг. оно што има узак, издужен облик: ~ неба, ~ дима.
— Угледао је Саву ... Земун, сремску равницу и широку траку Дунава.
Угледали смо бијелу траку друма како вијуга између зелених живица.
- 3.
зрак(а); сноп светлости.
— Сунце поче да тоне за вршкове јелика, бацајући црвене траке.
Црвена се трака ... трамвајске светиљке вукла по млакама кишнице полагано ... лијено.
- 4.
део коловоза означен за кретање возила у једноме смеру.
— На улицама са више возних трака возите у најспоријој траци, а то је ... десна трака. Пол. 1971.
- 5.
в. гусеница (3).
technical— Траке (гусенице) покреће мотор lтрактора помоћу зупчастих точкова.
Фразе
покретна (бескрајна) ~ уређај за непрекидно пребацивање материјала или предмета израде од једног радника до другог или од једне машине до друге (у фабрикама при серијској производњи).
Изворни текст (OCR)
тра̏ка ж (ген. мн. тра̂ка̄) 1. узак и дужи комад тканине, папира, пластичне масе и сл. којим се нешто везује, причвршћује и сл., врпца, пантљика; (украсна) машница. — На глави му ... сламни шешир с црвеном траком. Лаз. Л. С хаљина свију траке се вију. С-Ц 2. фиг. оно што има узак, издужен облик: ~ неба, ~ дима. — Угледао је Саву ... Земун, сремску равницу и широку траку Дунава. Андр. И. Угледали смо бијелу траку друма како вијуга између зелених живица. Чол. 3. зрак(а); сноп светлости. — Сунце поче да тоне за вршкове јелика, бацајући црвене траке. Куш. Црвена се трака ... трамвајске светиљке вукла по млакама кишнице полагано ... лијено. Крл. 4. део коловоза означен за кретање возила у једноме смеру. — На улицама са више возних трака возите у најспоријој траци, а то је ... десна трака. Пол. 1971. 5. техн. в. гусеница (3). — Траке (гусенице) покреће мотор lтрактора помоћу зупчастих точкова. Физ. 3.