транжи́рати

транжирати

транжирати

том 6, стр. 255, редослед 22

—
в. транширати.
в.
В. пр. уз гл. им. транжирање
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

транжи́рати, тра̀нжӣра̄м несврш. в. транширати. В. пр. уз гл. им. транжирање.