тр̀бух
трбух
Лема
трбух
Извор
том 6, стр. 265, редослед 25
- 1.а.
(мн. тр̀буси) део тела у коме су желудац и црева; испупчени део тела и унутрашњи простор са органима који су у њему аbАоnеn.
— Милисав ... потеже нож те њега у трбух.
Жагару је шрапнела распорила трбух.
Волићи су мирно стајали до трбуха у наносу снијеrа]. И.
- 1.б.
дроб, стомак, утроба.
— Чујем како му се мућка пиво у трбуху.
Од љутине ју нешто стисло у трбуху.
Удари га ножем по појасу и просу му трбух по долини.
- 1.в.
фиг. празан стомак, глад.
— Ако их трбух не натера да штогод раде, разум неће.
- 2.
унутрашњост чега.
— Ако је облак градобитан ... у трбуху крије ледену тучу.
- 3.
истурени, испупчени део нечега, избочина, испупчење, издигнуће: ~ таласа.
— Трбух
— камена избочина, која је на све стране заобљена. З-Г. Жене слушају како ... вршти белутак под трбухом претовареног чамца.
- 4.
предак од кога потиче неки род; род, потомак.
— Данас од трбуха попа Милоша има
- 25.а.
чељади. Рј. Дарује му султан ... сенџет у зоб Отад све до данас тај је трбух владао у Скадру и вадио очи и нама и Црногорцима. Љуб.
- 5.
(обично у мн.) честице с великим амплитудама.
physics— Честице које уопће не титрају зовемо чворовима, док честице с највећим амплитудама̑ зовемо трбусима.
Фразе
гледати један другом у ~ одлично се међу собом познавати; добити ~ а) постати дебео, угојити се; б) затруднети; држати се, ухватити се, хватати се за ~ од смеХа много се смејати; завиј а ме (га) ~ имам (има) болове у трбуху; залепио (прилепио) му се ~ за леђа, прирасли му трбуси уз крижа много је сув, мршав; игра трбуха оријентална игра жена̂ при којој извијају доњим делом стомака, трбушни плес; имати ~ до зуб бити увелико трудна, гравидна; имати трбуха бити сит; ићи, (о)тумарати (с) трбухом за крухом (от)ићи за зарадом, за средствима за живот и опстанак; јести (нешто) од трбуха лечити се нечим од трбушних (стомачних) обољења; потрбушке лећи (лежати); мали ~ доњи део трбуха с бешиком и полним органима; набијати ~ превише јести, гојити се; немати ~ бити витак, неугојен; носити ~ бити трудна, гравидна; пун ~ ситост; пустити ~ угојити се, постати дебео, угојен.
Изворни текст (OCR)
тр̀бух м (мн. тр̀буси) 1. а. део тела у коме су желудац и црева; испупчени део тела и унутрашњи простор са органима који су у њему аbАоnеn. — Милисав ... потеже нож те њега у трбух. Вес. Жагару је шрапнела распорила трбух. Гор. Волићи су мирно стајали до трбуха у наносу снијеrа]. И. б. дроб, стомак, утроба. — Чујем како му се мућка пиво у трбуху. Лаз. Л. Од љутине ју нешто стисло у трбуху. Бен. Удари га ножем по појасу и просу му трбух по долини. НП Вук. в. фиг. празан стомак, глад. — Ако их трбух не натера да штогод раде, разум неће. Нен. Љ. 2. унутрашњост чега. — Ако је облак градобитан ... у трбуху крије ледену тучу. Чипл. 3. истурени, испупчени део нечега, избочина, испупчење, издигнуће: ~ таласа. — Трбух — камена избочина, која је на све стране заобљена. З-Г. Жене слушају како ... вршти белутак под трбухом претовареног чамца. Ћос. Д. 4. предак од кога потиче неки род; род, потомак. — Данас од трбуха попа Милоша има 25 чељади. Рј. А. Дарује му султан ... сенџет у зоб Отад све до данас тај је трбух владао у Скадру и вадио очи и нама и Црногорцима. Љуб. 5. (обично у мн.) физ. честице с великим амплитудама. — Честице које уопће не титрају зовемо чворовима, док честице с највећим амплитудама̑ зовемо трбусима. Физ. 1.