тр̏гнути
тргнути, трћи
Лема
тргнути
Варијанте
трћи, тр̏ћи
Извор
том 6, стр. 267, редослед 24
- 1.
нагло, брзо извући, извадити, ишчупати.
— Трже сабљу Љутица Богдане.
Отме им се из руку и тргне
Богд. Гроф трже из џепа ... сат.
Мара тргне боквицу из земље.
- 2.а.
нагло, брзим покретом повући, потегнути.
— Точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу.
Л. Кочијаш је тргнуо уздама.
Тргох га за рукав.
- 2.б.
фиг. повући, опозвати, одрећи, поништити, променити одлуку.
— И предсједник владе ... навалио је на напредњачке министре да тргну оставку.
Зар ће граф, ако га на састанку ми затекнемо, моћи тргнути своју реч?
Чисто му дошло ... да тргне тужбу и преда ствар забораву.
- 3.а.
фиг. нагло попити, испити.
— Комшије на посједак дошли и да тргну коју чашицу.
Тргни коју клековачу ако те стомак завија! Рад.
- 3.б.
повући који дим.
— Трже два-три дима из цигаре.
Пошто је тргао добар дим дувана, сељак одлази.
- 4.
одједном погледати, скренути поглед на другу страну.
— Милка трже своје очи са Зара на Вују.
Онако тек тргох очи на Милисава.
Овај пут трже у њу поглед њежкан.
- 5.
нагло потећи, поцурити, ударити.
— Трже
На уста тргне му крвца.
Пјена му тргла на уста.
- 6.а.
изненада кренути, дрмнути, сецнути мало.
— Онда воз тргну и, лагано клизећи, крену напред. Пол. 1959.
- 6.б.
повућисе. —Тргнем неколико корака натрашкее и опет станем. Наз.
- 6.в.
измерити робу тако да тег на ваги мало претегне, скочи на купчеву страну.
colloquial— Мери ... по кила! ~.. Ал поштено ... оћу кантар да тргне!
- 7.
израсти, избити, нићи.
— Из староrа пања на пролеће неће младица тргнути.
Био сам тргнуо увис, скоро за читаву главу више од ње.
Науснице истом тргле.
- 8.
повући се, престати, стшати се.
— Iоплава ... ће до сутра, надам се, тргнути, те ће се моћи прећи.
Љ. Вода је тргла ... Оток је тргао.
Од поноћи зачести грмљава, па тргнула олуја.
- 9.
нагло пробудити, прекинути неко душевно стање; освестити.
— Колико ме само пута тргла из сна пољарева вика.
Питање Заврзаново трже га мало из мисли.
Тргнула ме од мог размишљања Нике.
- 10.
нагло стати пред кога, појавити се пред ким.
— Једном држао чибук ... кад Му̏са трже преда њ.
Фразе
~ на нос дојести се, огадити (коме нешто), дојадити се. — Та чим да ме частите ви? Мени су тргле на нос препелице и јаребице у Млецима!
Пододреднице
1. нагло се пробудити иза сна, пренутисе, разабратисе, расанити се, расвестити се. — Трже се она иза сна вичући: »Влајко, брате Влајко«. Змај. фиг. освестити се, опаметити се, постати ваљан, добар, поштен. — Тргнуо се из омаглице кад је дошао у Бистрик и упознао Марију. Шимун. Био је пре ... бекрија, али се сад човек трго̂ и окрено̂ својој кући. Вес. 2. а. нагло се повући, цимнути унатраг (о ватреном оружју). — Пушка може да се тргне, па сву вилицу на један ма? да ти однесе. Дом. б. поћи уназад при наглом кретању или заустављању (о каквом возилу). — Вагон се тргао, они који су стојали занели су се. Јак. в. повући се, вратити се. — Клизали су се све више иза границе са које се даље не може тргнути. Уск. Г. отети се, отпадити се. — Ох, никада не бих слутила била да ће ми први син тргнути се из наручја. Ков. А
Изворни текст (OCR)
тр̏гнути и тр̏ћи, тр̏гне̄м сврш. 1. нагло, брзо извући, извадити, ишчупати. — Трже сабљу Љутица Богдане. НП Вук. Отме им се из руку и тргне мач. Богд. Гроф трже из џепа ... сат. Цар М. Мара тргне боквицу из земље. Лаз. Л. 2. а. нагло, брзим покретом повући, потегнути. — Точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу. аз. Л. Кочијаш је тргнуо уздама. Торб. Тргох га за рукав. Р-К Реч. б. фиг. повући, опозвати, одрећи, поништити, променити одлуку. — И предсједник владе ... навалио је на напредњачке министре да тргну оставку. Јов. С. Зар ће граф, ако га на састанку ми затекнемо, моћи тргнути своју реч? Грол. Чисто му дошло ... да тргне тужбу и преда ствар забораву. Срем. 3. фиг. а. нагло попити, испити. — Комшије на посједак дошли и да тргну коју чашицу. Лал. Тргни коју клековачу ако те стомак завија! Рад. Д. б. повући који дим. — Трже два-три дима из цигаре. Дом. Пошто је тргао добар дим дувана, сељак одлази. Рад. Д. 4. одједном погледати, скренути поглед на другу страну. — Милка трже своје очи са Зара на Вују. Ад. Онако тек тргох очи на Милисава. Вес. Овај пут трже у њу поглед њежкан. Мул. 5. нагло потећи, поцурити, ударити. — Трже му крв на нос. Р-К Реч. На уста тргне му крвца. М-И. Пјена му тргла на уста. Бан. 6. а. изненада кренути, дрмнути, сецнути мало. — Онда воз тргну и, лагано клизећи, крену напред. Пол. 1959. б. повућисе. —Тргнем неколико корака натрашкее и опет станем. Наз. в. разг. измерити робу тако да тег на ваги мало претегне, скочи на купчеву страну. — Мери ... по кила! ~.. Ал поштено ... оћу кантар да тргне! Рад. Д. 7. израсти, избити, нићи. — Из староrа пања на пролеће неће младица тргнути. Ћип. Био сам тргнуо увис, скоро за читаву главу више од ње. Бег. Науснице истом тргле. Мул. 8. повући се, престати, стшати се. — Iоплава ... ће до сутра, надам се, тргнути, те ће се моћи прећи. Нед. Љ. Вода је тргла ... Оток је тргао. Р-К Реч. Од поноћи зачести грмљава, па тргнула олуја. Павл. 9. нагло пробудити, прекинути неко душевно стање; освестити. — Колико ме само пута тргла из сна пољарева вика. Ћоп. Питање Заврзаново трже га мало из мисли. Вес. Тргнула ме од мог размишљања Нике. Војн. 10. нагло стати пред кога, појавити се пред ким. — Једном држао чибук ... кад Му̏са трже преда њ. О-А.