Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

трго̀ва̄ње

стом 6, стр. 268

трго̀ва̄ње

трговање

Лема

трговање

Извор

том 6, стр. 268, редослед 3

  1. 1.

    гл. им. од трговати трго̀вати, тр̀гује̄м несвршr. 1. бавити се трговином, куповати и продавати у циљу зараде, водити трговину.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — У кафану свраћају и они крупни трговци што тргуј с Бечом и I ариградом.
    Срем.
    Тргује се у жито ... у мали и велики зуб стоку].
    Павл.
    Свећеници су трговали с нама замјеном робе.
    Креш.
  2. 2.

    фиг. чинити нешто предметом трговине, давати некоме нешто на употребу за новац или за неку материјалну корист.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Она нек ти буде жена, али никако да ... њоме тргујеmr.
    Дан.
    У народно поштење се не тргује.
    Павл.
Изворни текст (OCR)
рго̀ва̄ње с гл. им. од трговати. трго̀вати, тр̀гује̄м несвршr. 1. бавити се трговином, куповати и продавати у циљу зараде, водити трговину. — У кафану  свраћају и они крупни трговци што тргуј с Бечом и I ариградом. Срем. Тргује се у жито ... у мали и велики зуб стоку]. Павл. Свећеници су трговали с нама замјеном робе. Креш. 2. фиг. чинити нешто предметом трговине, давати некоме нешто на употребу за новац или за неку материјалну корист. — Она нек ти буде жена, али никако да ... њоме тргујеmr. Дан. У народно поштење се не тргује. Павл.