тре̏ба̄ње
требање QA: high
Лема
требање
Извор
том 6, стр. 269, редослед 20
- 1.
гл. им. од требати. Деан. Рј ре̏бати, -а̄м (ек. и ијек.) несврш. 1. безл. потребно је, нужоно је, ваља.
— Злато ми треба коњу за узду.
Ко купује што не треба, продаваће и оно што му треба. Н. посл.
Доста се дете јурило с јарићима. Требаће да даш дете у школу.
Удају Ајишину треба свршит.
Требало је заиста да будеш са мном.
- 2.
(с логичким субјектом у дативу) имати потребу за чим.
— Човјеку који хоће да замеће уљаник, требају три улишта.
Мени не треба сазнати Ваших тајна.
Требало му је три дана да напише ово писмо.
- 3.
(доста често али неправилно) глагол стоји у коме било лицу, а онај који нешто треба постаје субјект у номинативу.
— Код другијех књига нити је било нити су требале.
Понекад би газда-Славко затурио говор и о томе како би Тома требао да се жени.
Храна даје телу материје које оно треба.
Фразе
ако ти (му) не треба! нећеш (неће он) то добити, постићи, нећеш (неће он) у томе успети; како треба, као што треба ваљан, поштен, честит. — Надам се да сам нашла једну девојку како треба. Уск. Да јој је човек као што треба, он би био код куће. Шуб.; злу не требало каже се обично када се носи, узима са собом и оно што није неопходно потребно. — Iонеше и пусат, нек се нађе — злу не требало. Глиш. Хоћу да и ја имам нешто од оружја У руци. Злу не требало. Јак.; мало је требало замало. — Батаљон се усколеба, мало је требало, па да одступи. Пер.; тако ми (ти, му) и треба! то сам (си, је) и заслужио.
Изворни текст (OCR)
тре̏ба̄ње с гл. им. од требати. Деан. Рј. ре̏бати, -а̄м (ек. и ијек.) несврш. 1. безл. потребно је, нужоно је, ваља. — Злато ми треба коњу за узду. НП Вук. Ко купује што не треба, продаваће и оно што му треба. Н. посл. Вук. Доста се дете јурило с јарићима. Требаће да даш дете у школу. Срем. Удају Ајишину треба свршит. Мул. Требало је заиста да будеш са мном. Креш. 2. (с логичким субјектом у дативу) имати потребу за чим. — Човјеку који хоће да замеће уљаник, требају три улишта. Љуб. Мени не треба сазнати Ваших тајна. Шен. Требало му је три дана да напише ово писмо. Р-К Реч. 3. (доста често али неправилно) глагол стоји у коме било лицу, а онај који нешто треба постаје субјект у номинативу. — Код другијех књига нити је било нити су требале. Вук. Понекад би газда-Славко затурио говор и о томе како би Тома требао да се жени. Дом. Храна даје телу материје које оно треба. Батут.