трѐбијезик
требијезик
Лема
требијезик
Извор
том 6, стр. 269, редослед 25
- —
индив. онај који чисти језик.
— Требијезици, или чистословци, одбацују што им се привиђа нечисто.
Изворни текст (OCR)
трѐбијезик м индив. онај који чисти језик. — Требијезици, или чистословци, одбацују што им се привиђа нечисто. Шим. С.