треби́њац
требињац
Лема
требињац
Извор
том 6, стр. 270, редослед 3
- 1.
врста дувана из околине Требиња.
— Запутио се у своју писарну ... да фрче свој требињац.
- 2.
(Требињац) човек из Требиња. тре́бити, тре̂бӣм, ијек. тријѐбити, несврш.
- 1.а.
чистити, одвајати оно што је нечисто, покварено, штетно.
— Старамајка је на трему требила ствари од гамади. Ћос.
- 1.б.
Тријебили смо ... пасуљ за сутрашњи ручак. Чол.
- 1.б.
чачкати.
— Зијевао је и зубе тријебио. Ков.
- 1.в.
скидати кору, љуштуру, љуштити: ~ кромпир, јабуку, орахе и сл.
- 1.г.
чупкати, прстима рашчешљавати.
— Стаде руком требити густу браду.
- 1.д.
пребирати, листати, превртати.
— Док мој стари плован тријеби бревијар ... звоним ... поздрављење.
- 2.
фиг. уклањати, истребљивати; уништавати.
— Тријебимо губу из торине!
Проклети је Турчин ... тријебио народ или га у негвама гонио.
Сложно смо по Далмацији тријебили зле људе.
Пододреднице
чистити се, бискати се. — Скинули кошуље и требе се од вашију. Јак
Изворни текст (OCR)
треби́њац, -њца м 1. врста дувана из околине Требиња. — Запутио се у своју писарну ... да фрче свој требињац. Крл. 2. (Требињац) човек из Требиња. тре́бити, тре̂бӣм, ијек. тријѐбити, несврш. 1. а. чистити, одвајати оно што је нечисто, покварено, штетно. — Старамајка је на трему требила ствари од гамади. Ћос. Б. Тријебили смо ... пасуљ за сутрашњи ручак. Чол. б. чачкати. — Зијевао је и зубе тријебио. Ков. А. в. скидати кору, љуштуру, љуштити: ~ кромпир, јабуку, орахе и сл. г. чупкати, прстима рашчешљавати. — Стаде руком требити густу браду. Ранк. д. пребирати, листати, превртати. — Док мој стари плован тријеби бревијар ... звоним ... поздрављење. Матош. 2. фиг. уклањати, истребљивати; уништавати. — Тријебимо губу из торине! Њег. Проклети је Турчин ... тријебио народ или га у негвама гонио. Бен. Сложно смо по Далмацији тријебили зле људе. Буд.