тре̏бовати
требовати
Лема
требовати
Извор
том 6, стр. 270, редослед 10
- 1.
(ек. и ијек.) несврш в. требати.
— Не мучи се, не продаји рухХа! Теб ће твоје рухо требовати.
Ко шубару носити не може, њему нишrrа круна не требује.
Хрибар га упита, да ли требује овећу своту.
- 2.
ваљати, бити од помоћи, користи.
— Ти не удри ускок-Радована, доста нам је Раде требовао, ми смо доста са њим задобили.
- 3.
тражити и узети из заједничког магацина потребне ствари на основу писмене потврде.
— У Јагру се имају требовати за војнике хлеб и конзерве за три дана.
Јесте ли требовали пушку за онога што му је данас преби граната? Јак. тре̏вити (се), -ӣм (се) сврш. нар. в. трефити (се).
— Да си га сено по целом срезу бирао, не би боље тревио.
Бојим се, тревиће се нешто, па ћу умријети сам, брез свијеће.
Тревио сам се једном на крсном имену.
Изворни текст (OCR)
тре̏бовати, -бује̄м (ек. и ијек.) несврш. 1. в. требати. — Не мучи се, не продаји рухХа! Теб ће твоје рухо требовати. НПХ. Ко шубару носити не може, њему нишrrа круна не требује. Њег. Хрибар га упита, да ли требује овећу своту. Кум. 2. ваљати, бити од помоћи, користи. — Ти не удри ускок-Радована, доста нам је Раде требовао, ми смо доста са њим задобили. НП Вук. 3. тражити и узети из заједничког магацина потребне ствари на основу писмене потврде. — У Јагру се имају требовати за војнике хлеб и конзерве за три дана. Вин. Јесте ли требовали пушку за онога што му је данас преби граната? Јак. тре̏вити (се), -ӣм (се) сврш. нар. в. трефити (се). — Да си га сено по целом срезу бирао, не би боље тревио. Рад. Д. Бојим се, тревиће се нешто, па ћу умријети сам, брез свијеће. Ћоп. Тревио сам се једном на крсном имену. Рј. А.