трепѐрити
треперити
Лема
треперити
Извор
том 6, стр. 274, редослед 23
- 1.
светлуцати (се), испрекидано блистати (се), пресијавати (се).
— Трепери му џемадан, извезен срмом и обасјан сунцем.
Из злата жита над пољем трепери маслина сребро пут висина плавих.
У чашици локвања биљур трепери
— јутарње капље кристалне росе.
- 2.а.
подрхтавати, дрхтати (од каквог јаког узбуђења, страха и сл.).
— На његову блиједом лицу трепераше свака жилица.
Како би у том часу треперила уха мојега зеца.
Тело ... се, треперећи од плача ... невино подавало ... његовом ... миловању. Ћос.
- 2.б.
фиг. Ријечи му почињу треперити од снаге. Пав.
- 2.б.
убрзано куцати.
— Срце му је треперило од усхита.
- 2.в.
бридети.
— Прсти још нису престали треперити од рада.
- 2.г.
изводити ситне покрете у игрању.
— Играчица ногом трепери и само што не зуји као златна буба.
Ноге су му трепериле, изводећи необично брзо поклецивање.
- 3.
вијорити се.
— Над њима трепери вито једриље.
- 4.
покретати се лагано, обично уз шум, шуморити, трепетати.
— Само се чује шум оштрога лишћа кукуруза које вечито трепери и подрхтава.
Тек овдје-ондје треперила је понека усамљена бреза.
- 5.
титрати.
— По ваздуху још трепери ... беличаста измаглица.
Загледа се у плав ваздух који је треперио испод њеrа.
- 6.
подрхтавати, вибрирати. —Нема много жица, али оне три или четири трепере страховито и узвишено. Уј.
- 7.
летуцати машући лагано крилима, лебдети.
— Над пољима] ... су ниско трепериле шеве.
Моје су очи згасле на моме длану. Сигурно још су трепериле птице у њима.
- 8.
осећати се на махове у ваздуху, ширити се у таласима.
— Мирис древне руже саронске трепери.
Мирис трепери по дворишту.
Изворни текст (OCR)
трепѐрити, -ӣм несврш. 1. светлуцати (се), испрекидано блистати (се), пресијавати (се). — Трепери му џемадан, извезен срмом и обасјан сунцем. Ранк. Из злата жита над пољем трепери маслина сребро пут висина плавих. Наз. У чашици локвања биљур трепери — јутарње капље кристалне росе. Чипл. 2. а. подрхтавати, дрхтати (од каквог јаког узбуђења, страха и сл.). — На његову блиједом лицу трепераше свака жилица. Мат. Како би у том часу треперила уха мојега зеца. Фелд. Тело ... се, треперећи од плача ... невино подавало ... његовом ... миловању. Ћос. Б. фиг. Ријечи му почињу треперити од снаге. Пав. б. убрзано куцати. — Срце му је треперило од усхита. Шимун. в. бридети. — Прсти још нису престали треперити од рада. Перк. г. изводити ситне покрете у игрању. — Играчица ногом трепери и само што не зуји као златна буба. Андр. И. Ноге су му трепериле, изводећи необично брзо поклецивање. Моск. 3. вијорити се. — Над њима трепери вито једриље. Матош. 4. покретати се лагано, обично уз шум, шуморити, трепетати. — Само се чује шум оштрога лишћа кукуруза које вечито трепери и подрхтава. Чипл. Тек овдје-ондје треперила је понека усамљена бреза. Ћоп. 5. титрати. — По ваздуху још трепери ... беличаста измаглица. Ранк. Загледа се у плав ваздух који је треперио испод њеrа. Уск. 6. подрхтавати, вибрирати. —Нема много жица, али оне три или четири трепере страховито и узвишено. Уј. 7. летуцати машући лагано крилима, лебдети. — Над пољима] ... су ниско трепериле шеве. Црњ. Моје су очи згасле на моме длану. Сигурно још су трепериле птице у њима. Гор. 8. осећати се на махове у ваздуху, ширити се у таласима. — Мирис древне руже саронске трепери. Матош. Мирис трепери по дворишту. Нам.