Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

тресне

стом 6, стр. 279

тресне

тресне QA: medium

Лема

тресне

Извор

том 6, стр. 279, редослед 18

  1. 3.в.

    коњем о земљу. Крањч. Стј. фиг. ђач. пасти на испиту, не положити испит. Деан. Рј.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислуђач. — ђачки говор
  2. 3.а.

    пући, праснути, грунути; загрмети.

    — Тресну пушка, Живко паде као свећа.
    Дом.
    Навечер ... је изненада треснуо гром. Вј. 19бо.
  3. 3.б.

    разлећи се, одјекнути громко.

    — Подалеко од њега тресну оштар и снажан пуцањ.
    Ћоп.
  4. 4.а.

    затрести, задрмати.

    — Она тресну мало главом, као човек који се на нешто одлучи.
    Лаз. Л.
    Жандар ... тресну мамузама ... салутира и оде.
    Срем.
  5. 4.б.

    мало отрести, отрести краткотрајним дрмањем.

    — Он тресну цигарету и замисли се један моменат.
    Јак.
  6. 4.в.

    мало истрести, излупати.

    — Тресни ми мало овај јастук.
    Јак.
  7. 5.

    фиг. изговорити, рећи, обично у једном даху, све што се зна, што се има на уму (обично нешто непријатно), истрести, скресати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Петроније је треснуо Васи да је муфљуз и билмез.
    Срем.
    Треснуо сам му у лице све што сам мислио поводом тоrа.
    Мар.

Пододреднице

~ се

1. ударити се, лупити се јако, грунути се. — Ах, тресну се у груди Мане. Срем. 2. а. затрести се, задрмати се. — Опалише огањ из пушака, треснуше се брда из темеља. НП Вук. б. задрхтати, затреперити. — фиг. Кад виђеше дјецу Црногорци, дјецу луду и те женске главе, како роне сузе низ образе, треснуше се срца у јунаке. НП Вук. 3. нагло лећи или сести, прућити се, бацити се, стропоштати се. — Врати се] ... у мрак ... крај огњишта и тресну се на постељу, колико је дуг. Црњ. Он се тресну на диван. Мил. В

ударити се, лупити се јако, грунути се.затрести се, задрмати се.задрхтати, затреперити.нагло лећи или сести, прућити се, бацити се, стропоштати се.
Изворни текст (OCR)
тресне с коњем о земљу. Крањч. Стј. в. фиг. ђач. пасти на испиту, не положити испит. Деан. Рј. 3. а. пући, праснути, грунути; загрмети. — Тресну пушка, Живко паде као свећа. Дом. Навечер ... је изненада треснуо гром. Вј. 19бо. б. разлећи се, одјекнути громко. — Подалеко од њега тресну оштар и снажан пуцањ. Ћоп. 4. а. затрести, задрмати. — Она тресну мало главом, као човек који се на нешто одлучи. Лаз. Л. Жандар ... тресну мамузама ... салутира и оде. Срем. б. мало отрести, отрести краткотрајним дрмањем. — Он тресну цигарету и замисли се један моменат. Јак. в. мало истрести, излупати. — Тресни ми мало овај јастук. Јак. 5. фиг. изговорити, рећи, обично у једном даху, све што се зна, што се има на уму (обично нешто непријатно), истрести, скресати. — Петроније је треснуо Васи да је муфљуз и билмез. Срем. Треснуо сам му у лице све што сам мислио поводом тоrа. Мар.