тре̏снути

треснути

Лема

треснути

Извор

том 6, стр. 279, редослед 17

1.а.
(кога, што, киме, чиме) нагло ударити (нечим, неким) производећи буку, лупнути; бацити (некога, нешто) с треском.
с — средњи род
— Она ме остави саму, треснувши ... врата за собом. Ков.
1.а.
Он ... тресне маказама о тезгу. Сек. Шта ће ми та лудорија?!
— прогунђа Мита јетко и тресну косу за врата.
Дом.
Он ме ... тресну о земљу ка̂ бундеву.
Вес.
1.б.
јако ударити, млатнути, распалити. —Жеља да је Симку тресне, да је треска по лицу ... је јака. Ћос.
1.д.
Ух, што га нијесам треснуо по губици. Ћоп.
2.а.
пасти, бупити с треском.
с — средњи род
— Тресну глава са јунака златна, канда на њем није нигда била.
Март.
Граната ... тресну и експлодира поврХ вртаче. Поп.
2.б.
ударити (о нешто) с потмулим треском, бупнути, љоснути.
с — средњи род
— Стаде пред сина. Гледа га, гледа, па онда тресну о земљу.
Лаз. Л.
Козак који је јашио ... иза аудитора

Изворни текст (OCR)

тре̏снути, -не̄м сврш. 1. а. (кога, што, киме, чиме) нагло ударити (нечим, неким) производећи буку, лупнути; бацити (некога, нешто) с треском. — Она ме остави саму, треснувши ... врата за собом. Ков. А. Он ... тресне маказама о тезгу. Сек. Шта ће ми та лудорија?! — прогунђа Мита јетко и тресну косу за врата. Дом. Он ме ... тресну о земљу ка̂ бундеву. Вес. б. јако ударити, млатнути, распалити. —Жеља да је Симку  тресне, да је треска по лицу ... је јака. Ћос. Д. Ух, што га нијесам треснуо по губици. Ћоп. 2. а. пасти, бупити с треском. — Тресну глава са јунака златна, канда на њем није нигда била. Март. Граната ... тресну и експлодира поврХ вртаче. Поп. б. ударити (о нешто) с потмулим треском, бупнути, љоснути. — Стаде пред сина. Гледа га, гледа, па онда тресну о земљу. Лаз. Л. Козак који је јашио ... иза аудитора