тре́сти
трести
Лема
трести
Варијанте
тре̑сти
Извор
том 6, стр. 280, редослед 3
- 1.
а енергичним покретима померати тамо-амо, дрмати, дрмусати.
— Коњи фркћу, тресу главом.
Кењац тресе уши, ни бриге га није.
Докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести. Вес. фиr. Козаци горњани отворено су се дизали и, под командом својих атамана, тресли стубове царства.
б. изазивати дрхтавицу код некога.
— Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница.
Тропска маларија тресла га је.
Јакшић је певао урођену простоту сељачке душе ... и родољубиви занос који је Омладину тресао.
в. фиг, јако узбуђивати, потресати.
— Љубав дома није маштанија, већ је нешто што ти душу тресе.
- 2.а.
снажно машући нечим или лупкајући, ударајући чиме по нечему ослобађати га прашине, нечистоће и сл., истресати; отресати.
— Чисти собу, тресе ћилиме.
- 2.ж.
фиг. Тресем од њих скуте и рукаве. Љуб.
- 2.б.
енергичним покретима празнити (неки суд).
— Господин тресе мед из кованлука.
- 3.
дрмајући чинити да отпадну плодови с дрвећа, отресати.
— С кога дрвета само воће пада, не ваља га трести. Н. посл.
- 4.
цвокотати.
— Стадох дрхтати и зубима трести од хладноће.
- 5.а.
гласно, громко одјекивати, разлегати се, трештати, грмети.
— Трубе ударају и глазбе тресу зраком.
- 5.б.
испуњавати продорним, громким звуцима. —Тридесет и два звучника ... тресла су зрак. Сим. Небројене су биле вечери и пуне наше мјесечине, коју је његова пјесма тресла и ломила. Вил.
- 6.
в. трести се (2).
— Зима га обујимаше све више и више, зуби почеше цвокотати, а тело трести.
- 7.
играти темпераментно, живо, цупкајући.
— Милан Рељин коловођа, а до њега Миљана ... тресе.
На ледини поред касарне тресе разиграно коло и ори се пјесма.
Пододреднице
1. померати се тамо-амо кратким, брзим покретима, дрмати се; подрхтавати, љуљати се. — Земља се тресла од громких експлозија. Јак. 2. бити захваћен дрхтавицом, језом, дрхтати (од зиме, страха, јаког узбуђења и сл.). —Час га подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени. Мат. Згрануо се и сав се тресе од једа. Станк. Шимун се тресаоу грозници. Гор. 3. дрхтати, подрхтавати, треперити (о гласу). — Гласови што грме, што се тресу ... јуре по дворани. Сим. 4. (на кога, над ким) грдећи (кога), вичући (на кога) искаљивати свој бес, истресати се, издирати се. — Носи ми се, »згубидане«! — тресао се на ме злогуки сусјед. Ков
Изворни текст (OCR)
тре́сти и тре̑сти, тре́се̄м несврш. 1. а. енергичним покретима померати тамо-амо, дрмати, дрмусати. — Коњи фркћу, тресу главом. Ћос. Д. Кењац тресе уши, ни бриге га није. Вел. Докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести. Вес. фиr. Козаци горњани отворено су се дизали и, под командом својих атамана, тресли стубове царства. Моск. б. изазивати дрхтавицу код некога. — Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница. Нуш. Тропска маларија тресла га је. Божић. фиг. Јакшић је певао урођену простоту сељачке душе ... и родољубиви занос који је Омладину тресао. Скерл. в. фиг, јако узбуђивати, потресати. — Љубав дома није маштанија, већ је нешто што ти душу тресе. Баш. 2. а. снажно машући нечим или лупкајући, ударајући чиме по нечему ослобађати га прашине, нечистоће и сл., истресати; отресати. — Чисти собу, тресе ћилиме. Мил. Ж. фиг. Тресем од њих скуте и рукаве. Љуб. б. енергичним покретима празнити (неки суд). — Господин тресе мед из кованлука. Петр. В. 3. дрмајући чинити да отпадну плодови с дрвећа, отресати. — С кога дрвета само воће пада, не ваља га трести. Н. посл. Вук. 4. цвокотати. — Стадох дрхтати и зубима трести од хладноће. Ков. А. 5. а. гласно, громко одјекивати, разлегати се, трештати, грмети. — Трубе ударају и глазбе тресу зраком. Крл. б. испуњавати продорним, громким звуцима. —Тридесет и два звучника ... тресла су зрак. Сим. Небројене су биле вечери и пуне наше мјесечине, коју је његова пјесма тресла и ломила. Вил. 6. в. трести се (2). — Зима га обујимаше све више и више, зуби почеше цвокотати, а тело трести. Вес. 7. играти темпераментно, живо, цупкајући. — Милан Рељин коловођа, а до њега Миљана ... тресе. Вес. На ледини поред касарне тресе разиграно коло и ори се пјесма. Ћоп.