тре̑с
трес, тријес
Лема
трес
Варијанте
тријес, три̏јес
Извор
том 6, стр. 277, редослед 12
- 1.а.
(мн. тре̏сови и тре́сови) гром, тресак, удар грома грмљавина.
— Пуче пушка ка̂ тријес од неба.
Рј. »Убио га тријес божји!« загрми Јуриша.
- 1.б.
муња.
— У том тријеса огњу ... чудновит женски лик се призре Бруну.
- 2.а.
потрес, земљотрес, трус.
— Ни бог ... неће да пусти свој громовни глас који земљине тресе умирује.
- 2.б.
тре́шња, дрмање.
— Икона Ђурђа, свеца на манастиру, стреса се слика у тресу све јачем, светитељ Ђурђе замахује мачем.
Тек нешто страшно задрма целом кућом ... моја баба као кроз сан чула сав тај трес.
- 2.в.
бука, штропот.
— Кад чуше калуђери тријес око цркве ... погленуше кроз прозоре тајне.
- 3.
пуцањ, тресак.
— Тријес за тријесом треска, зрно за зрном хуји, сељак за сељаком пада.
Токе му је испарао од куршума трес.
Фразе
као ~ (здрав, ак и сл.) в. уз тресак (изр.). — Скоче иза једне сухе међе четири оружана момка, сваки као тријес. Љуб. Здрав као тријес.
Изворни текст (OCR)
тре̑с2, ијек. три̏јес, м (мн. тре̏сови и тре́сови) 1. а. гром, тресак, удар грома; грмљавина. — Пуче пушка ка̂ тријес од неба. Вук Рј. »Убио га тријес божји!« загрми Јуриша. Шен. б. муња. — У том тријеса огњу ... чудновит женски лик се призре Бруну. Марк. Ф. 2. а. потрес, земљотрес, трус. — Ни бог ... неће да пусти свој громовни глас који земљине тресе умирује. Јакш. Ђ. б. тре́шња, дрмање. — Икона Ђурђа, свеца на манастиру, стреса се слика у тресу све јачем, светитељ Ђурђе замахује мачем. Кост. Л. Тек нешто страшно задрма целом кућом ... моја баба као кроз сан чула сав тај трес. Шапч. в. бука, штропот. — Кад чуше калуђери тријес око цркве ... погленуше кроз прозоре тајне. Март. 3. пуцањ, тресак. — Тријес за тријесом треска, зрно за зрном хуји, сељак за сељаком пада. Шен. Токе му је испарао од куршума трес. Јакш. Ђ.