тре̏фити
трефити
Лема
трефити
Етимологија
German
Извор
том 6, стр. 282, редослед 9
- 1.
погодити, згодити (при гађању, бацању и сл.).
— Капља ме могла трефити.
Као да си у перину трефио.
- 2.
случајно наићи, набасати на некога, на нешто; пронаћи.
— Мимо њега Захар пролетио ... на турскога трефи барјактара, ножем махну, откиде му главу.
Тешко је трефити млин за свако жито.
Пододреднице
1. десити се, догодити се, збити се. — Трефи се још да набасам на вашу, мјесто на своју постељу. Бег. Сад кад се несрећа трефила нема више шта да се доказује. Андр. И. 2. наћи се, задесити се. — Трефила се у роду, па трпи, душо, бога ради. Ћор
Изворни текст (OCR)
тре̏фити, -ӣм сврш. нем. 1. погодити, згодити (при гађању, бацању и сл.). — Капља ме могла трефити. Матош. Као да си у перину трефио. Бен. 2. случајно наићи, набасати на некога, на нешто; пронаћи.—Мимо њега Захар пролетио ... на турскога трефи барјактара, ножем махну, откиде му главу. НП Вук. Тешко је трефити млин за свако жито. Рј. А.