Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

три̏о

мтом 6, стр. 289

три̏о

трио

Лема

трио

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 289, редослед 2

  1. 1.

    камерни састав од три инструмента одн. три инструменталисте; композиција намењена таквом саставу.

    music
    муз. — музика
  2. 2.

    код троделних плесних композиција, маршева и сл. средњи део композиције, контрастан првом делу.

    сл. — слично
  3. 3.

    фиг. три нераздвојне особе, тројка.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Доћи ће породица Тимићева, и то господин отац, госпођа мати и госпођица кћи.
    — Несносан трио!
    Трифк.
Изворни текст (OCR)
три̏о, -и̏ја м грч. муз. 1. камерни састав од три инструмента одн. три инструменталисте; композиција намењена таквом саставу. 2. код троделних плесних композиција, маршева и сл. средњи део композиције, контрастан првом делу. 3. фиг. три нераздвојне особе, тројка. — Доћи ће породица Тимићева, и то господин отац, госпођа мати и госпођица кћи. — Несносан трио! Трифк.