трѝпле̄т

триплет

Лема

триплет

Извор

том 6, стр. 289, редослед 16

1.
и триплѐта ж лат. 1 три истоврсна предмета; три здружена лица, тројица, троје, трио.
ж — женски род
2.
лингв. једна од три варијанте (акценатске, фонетске или морфолошке) неке речи; један од три равноправна назива за један појам. Прав.р̏
лингв. — лингвистика

Изворни текст (OCR)

трѝпле̄т, -е́та м и триплѐта ж лат. 1. три истоврсна предмета; три здружена лица, тројица, троје, трио. 2. лингв. једна од три варијанте (акценатске, фонетске или морфолошке) неке речи; један од три равноправна назива за један појам. Прав.р̏