Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

три̏ца

жтом 6, стр. 290

три̏ца

трица QA: medium

Лема

трица

Извор

том 6, стр. 290, редослед 27

  1. 1.а.

    (ген. мн. три̑ца̄) (најчешће у мн.) мн. опне, љуске од самлевеног зрневља жита које при сејању остају у ситу, мекиње.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Ко с с трицама помијеша ваља да га свиње изједу. Н. посл.
    Вук
  2. 1.б.

    мрвица, трунка.

    — Овај младић не ваља ... ни трице дуванске.
    Лал.
  3. 2.а.

    фиг. безвредна ствар, тричарија.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ја пружим молбу.
    — Шта ће ми те твоје трице!
    — викну.
    Дом.
    Ал допусти, кад већ морам да се мјешам у те трице ...
    Крањч. С.
  4. 2.б.

    безначајан, безвредан човек, ништарија.

    — Пусти трице нек прође ... тај ништа нема.
    Андр. И.
    Конте ... гледаше да свака трица не дође пред дужда.
    Наз.
  5. 3.

    измет, поган, нечист. Вук Рј.

Фразе

купио би га за трице неупоредиво је богатији од њега; ~ и кучине в. уз кучина (изр.).
Изворни текст (OCR)
ри̏ца2 ж (ген. мн. три̑ца̄) (најчешће у мн.) 1. а. мн. опне, љуске од самлевеног зрневља жита које при сејању остају у ситу, мекиње. — Ко с с трицама помијеша ваља да га свиње изједу. Н. посл. Вук. б. мрвица, трунка. — Овај младић не ваља ... ни трице дуванске. Лал. 2. фиг. а. безвредна ствар, тричарија. — Ја пружим молбу. — Шта ће ми те твоје трице! — викну. Дом. Ал допусти, кад већ морам да се мјешам у те трице ... Крањч. С. б. безначајан, безвредан човек, ништарија. — Пусти трице нек прође ... тај ништа нема. Андр. И. Конте ... гледаше да свака трица не дође пред дужда. Наз. 3. измет, поган, нечист. Вук Рј.