Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

три̏чаво̄ст

жтом 6, стр. 291

три̏чаво̄ст

тричавост

Лема

тричавост

Извор

том 6, стр. 291, редослед 6

  1. —

    особина онога што је тричаво, безначајност, безвредност; оно што је тричаво, ситница, тричарија.

    — Тричавости и модне афектације жена ... предмет су његових сатира.
    Комб.
Изворни текст (OCR)
три̏чаво̄ст, -ости ж особина онога што је тричаво, безначајност, безвредност; оно што је тричаво, ситница, тричарија. — Тричавости и модне афектације жена ... предмет су његових сатира. Комб.