Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

три̏чав

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 291

три̏чав

тричав

Лема

тричав

Извор

том 6, стр. 291, редослед 4

  1. 1.

    запрљан трицама; загађен, испогањен. Вук Рј.

  2. 2.

    фиг. који није вредан помена, ситан, безначајан, безвредан, ништаван, бедан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Зар је ... рад тако тричава узрока загушила своје осјећаје.
    Бег.
    Радије бих му алалио онај тричави динар но да се свађам.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
три̏чав, -а, -о 1. запрљан трицама; загађен, испогањен. Вук Рј. 2. фиг. који није вредан помена, ситан, безначајан, безвредан, ништаван, бедан. — Зар је ... рад тако тричава узрока загушила своје осјећаје. Бег. Радије бих му алалио онај тричави динар но да се свађам. Петр. В.