трѝјумф

тријумф

Стална адреса

Лема

тријумф

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 287, редослед 5

1.
свечан улазак победоносних трупа у староме Риму као највећа почаст која се исказивала победнику у рату; свечаност у славу победе.
2.
фиг. сјајна, потпуна победа; радост и славље због победе.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Најсилније тријумфе слави закон, што га је открио Хегел у области кемије. Ант.
1.
Сваки успех једнога конзула био је неуспех Ду̀рги̏ а̑ сваки неуспех мали тријумф

Изворни текст (OCR)

трѝјумф м лат. 1. свечан улазак победоносних трупа у староме Риму као највећа почаст која се исказивала победнику у рату; свечаност у славу победе. 2. фиг. сјајна, потпуна победа; радост и славље због победе. — — Најсилније тријумфе слави закон, што га је открио Хегел у области кемије. Ант. 1 Сваки успех једнога конзула био је неуспех Ду̀рги̏ а̑ сваки неуспех мали тријумф