тр̀кљӯн

тркљун QA: high

Лема

тркљун

Извор

том 6, стр. 292, редослед 15

—
лековита биљка од зуба. Сим. Реч.
botany
бот. — ботаника
AnacVclus pyretlrum из пор. главочика, трава р̏кнути, -не̄м сврш. покр. задати коме ударац, ударити, лупити (обично у ребра или леђа), мунути. — Ах, како бих тркнуо у ребра нашега сусједа.
Ков. А.

Пододреднице

~ се

налетети на некога, сударити се с неким. — Он се у пролазу тркну с Јаковом. Си̏м. тр́кнути, тр̑кне̄м и тр̏кнути?, -не̄м сврш. брзо поћи, потрчати некуд близу, на часак, скокнути. — Како би било ... кад би ти тркнуо донде да видиш У чему је ствар. Нуш. Дај ми, па ћу тркнути да му јавим. Вил

налетети на некога, сударити се с неким.

Изворни текст (OCR)

тр̀кљӯн, -у́на м бот. лековита биљка AnacVclus pyretlrum из пор. главочика, трава од зуба. Сим. Реч. р̏кнути, -не̄м сврш. покр. задати коме ударац, ударити, лупити (обично у ребра или леђа), мунути. — Ах, како бих тркнуо у ребра нашега сусједа. Ков. А.