трлѝча̄ње

трличање

трличање

том 6, стр. 293, редослед 2

—
гл. им. од трличати (1). Вук Рј.
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
рлѝчати, -а̄м несврш. покр. трлити

Изворни текст (OCR)

трлѝча̄ње с гл. им. од трличати. рлѝчати, -а̄м несврш. покр. трлити (1). Вук Рј.