Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

трно̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 294

трно̀вит

трновит

Лема

трновит

Извор

том 6, стр. 294, редослед 24

  1. 1.а.

    пун трња, зарастао у трње; бодљикав: ~ обала.

    — Провлачимо се међу трновитим жицама.
    Црњ.
  2. 1.б.

    фиг. заједљив, пецкав, оштар.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Игличастом иронијом и трновитим сарказмима стављао је противнике на нечувене моралне муке.
    Прод.
  3. 2.

    фиг. пун тешкоћа, мучан, тегобан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Послије мучнога, трновитога, грешнога живота земаљскога, спрема им други живот.
    Донч.
    До овога хлеба ... водио је дуг, мучан, трновит пут. Пол. 1972.
Изворни текст (OCR)
трно̀вит, -а, -о 1. а. пун трња, зарастао у трње; бодљикав: ~ обала. — Провлачимо се међу трновитим жицама. Црњ. б. фиг. заједљив, пецкав, оштар. — Игличастом иронијом и трновитим сарказмима стављао је  противнике на нечувене моралне муке. Прод. 2. фиг. пун тешкоћа, мучан, тегобан. — Послије мучнога, трновитога, грешнога живота земаљскога, спрема им други живот. Донч. До овога хлеба ... водио је дуг, мучан, трновит пут. Пол. 1972.