Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

трно̀мет

мтом 6, стр. 295

трно̀мет

трномет

Лема

трномет

Извор

том 6, стр. 295, редослед 7

  1. 1.

    велика метла од трња којом се овршено жито, при вејању на гумну, чисти од сламе, плеве и др. Вук Рј.

    др. — друго
  2. 2.

    лековита биљка из пор. главочика, комоника. Сим. Реч.

    botany
    бот. — ботаникапор. — породица, породично
Изворни текст (OCR)
трно̀мет м 1. велика метла од трња којом се овршено жито, при вејању на гумну, чисти од сламе, плеве и др. Вук Рј. 2. бот. лековита биљка из пор. главочика, комоника. Сим. Реч.