тро̀шити
трошити
Лема
трошити
Извор
том 6, стр. 305, редослед 5
- 1.а.
издавати новац, чинити издатке.
— Ни великаши не смију трошити без рачуна.
Лакомислено своју зараду ... троши.
- 1.б.
употребљавати потрошна добра, куповати.
— Ту се држи и продаје само она роба и руво што га троши сеоски свет.
- 1.в.
продавати, расипати, развлачити.
pejorative— Други му троше имутак.
- 2.
мрвити, дробити, ситнити; ломити, уништавати нагризајући, крзајући; кварити.
— Поред расцепа и пукотина стена је трошнија, па је туда вода доста лако троши.
Троши врата тешком алчетином.
Реч.
- 3.
слабити, исцрпљивати, уништавати (снагу, здравље и сл.); губити (време).
— Видио је да ту воде нема
— залуд троши и себе и људе.
Два консула ... су трошили своју снагу ... да један другом стављају на пут препреке.
Ако се надате да ћете ви ту моћи нешто промијенити на ствари ... онда вас унапријед упозоравам да узалуд трошите вријеме.
- 4.
употребљавати (храну, пиће).
— Ми сјели за сто трошећи немилице остатке од синоћне вечере.
Потајно пију вино ... али га отворено нико у касаби није точио ни трошио.
- 5.
необ. удисати.
— Не бисмо ти ми данас трошили кужан ваздух по прљавим клупама кафанским.
Фразе
~ језик, речи говорити, причати (обично много); ~ у ветар расипати, губити узалуд, улудо.
ни трошице, ни трошицу нимало, ни мрвице. — Данас немам још ни трошице хране у тијелу.
Пододреднице
повр. према трошити (2, 3). — Сапун и баба никако се нису трошили. Вас. Стерија се трошио и истрошио ... у даноноћном раду за хлеб. Милис. Улудо се трошио у одупирању новом начину живота. Јел. Малена војска се трошила, али су измучени остаци напрезали последњу снагу У борби противу моћне царевине. Јак. з~ тро̏шица ж1. дем. од троха, мрвица. — Да се уклоне трошице од прашине ... луче се сузе. Батут. 2. (тро̏шицу — у прилошкој служби) макар нешто мало, мрвицу. — Да ми је трошицу да поспавам. Сиј
Изворни текст (OCR)
тро̀шити, -ӣм несврш. 1. а. издавати новац, чинити издатке. — Ни великаши не смију трошити без рачуна. Шен. Лакомислено своју зараду ... троши. Лапч. б. употребљавати потрошна добра, куповати. — Ту се држи и продаје само она роба и руво што га троши сеоски свет. Глиш. в. пеј. продавати, расипати, развлачити. — Други му троше имутак. М-И. 2. мрвити, дробити, ситнити; ломити, уништавати нагризајући, крзајући; кварити. — Поред расцепа и пукотина стена је трошнија, па је туда вода доста лако троши. Жуј. Троши врата тешком алчетином. Бак. Реч. 3. слабити, исцрпљивати, уништавати (снагу, здравље и сл.); губити (време). — Видио је да ту воде нема — залуд троши и себе и људе. Сиј. Два консула ... су трошили своју снагу ... да један другом стављају на пут препреке. Андр. И. Ако се надате да ћете ви ту моћи нешто промијенити на ствари ... онда вас унапријед упозоравам да узалуд трошите вријеме. Козарч. 4. употребљавати (храну, пиће). — Ми сјели за сто трошећи немилице остатке од синоћне вечере. Пав. Потајно пију вино ... али га отворено нико у касаби није точио ни трошио. Андр. И. 5. необ. удисати. — Не бисмо ти ми данас трошили кужан ваздух по прљавим клупама кафанским. Шапч.