трошка́рити

трошкарити

Лема

трошкарити

Извор

том 6, стр. 305, редослед 9

в.
давати коме новац за ситне трошкове; трошкарити се. В. пр. уз гл. им. трошкарење.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Пододреднице

~ се

имати новца за (најчешће ситне) трошкове; мало трошити, с мало новца подмиривати своје потребе. — Како је имао неколико завезаних гроша, он се трошкарио дан-два. Срем

имати новца за (најчешће ситне) трошкове; мало трошити, с мало новца подмиривати своје потребе.

Изворни текст (OCR)

трошка́рити, -о̀шка̄рӣм несврш. давати коме новац за ситне трошкове; трошкарити се. В. пр. уз гл. им. трошкарење.