Одредница

тр́пети

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 307

тр́пети

трпети QA: medium

Стална адреса

Лема

трпети

Извор

том 6, стр. 307, редослед 1

  1. 1.а.

    ијек. тр́пјети, (трп. прид тр́пен) несврш. а. мучити се, подносити тешкоће, невоље, патити, страдати. —Трпио је глад, зиму, издајство, изругивања. Наз. Десетине и стотине хиљада људи већ су трпеле муке у фашистичким ... логорима. Марј. Ј.

    ијек. — ијекавскитрп. прид. — трпни придевнесврш. — несвршени глагол
  2. 1.б.

    осећати морални, душевни бол, патњу због своје или туђе жсалости, муке, несреће, патити.

    — Због такове жене већ одавно невоље трпе!
    М-И
    Сине ... Трпела сам
    — и праштам ти; трпео си
    — и опрости ми!
    Вес.
  3. 2.

    (кога) (обично одрич.) подносити кога (ко је непожељан).

    одрич. — одрични
    — Снаху не трпи јер ју је син узео против њене воље.
    ЛМС 1951..
    Непријатељ нас није трпио.
    Хорв.
  4. 3.

    (нешто) подносити, сносити, издржавати нешто непријатно.

    — Треба трпети оно што се не може спречити.
    Грол
    Нећемо да трпимо таквих приговора.
    Дук.
  5. 4.

    имати штете, негативне последице; губити од своје вредности, значаја, утицаја.

    — Мале хале Сајмишта још нису оспособљене за те сврхе приредбе] ... и ... од тога трпи ниво самих прИредби и сајмишни објекти. Пол. 1958. ТрпИмо губитке, а резултати никакви.
    Вас.
  6. 5.

    дожсивљавати, подносити негативне пос. дице изазване утицајем кога или чега.

    пос. — посесивни, присвојни
    — Има још једно психичко стање при коме свесне функције трпе промене ... изазване вештаЧКИ: хипнотиЧКИ сан илИ ХИПНОза. 1сих.

Фразе

папир, хартија све трпи в. уз папир (изр.).
трпен-спасен стрпљивошћу, трпељивошћу често се постижсе више него наглошћу, свађом.

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. подносити један другога. 2. в. трпети (1а). — Као спахија нешто приштедио и сада се некако трпио и мучио У миру. О-А. 3. в. стрпети се. — Шта ћеш? Трпи се, ти си вредан момак ... све ћеш ти то накусурати. Јакш. Ђ

уз. повр. подносити један другога.в. трпети (1а).в. стрпети се.
Изворни текст (OCR)
тр́пети, -пӣм, ијек. тр́пјети, (трп. прид. тр́пен) несврш. 1. а. мучити се, подносити тешкоће, невоље, патити, страдати. —Трпио је глад, зиму, издајство, изругивања. Наз. Десетине и стотине хиљада људи већ су трпеле муке у фашистичким ... логорима. Марј. Ј. б. осећати морални, душевни бол, патњу због своје или туђе жсалости, муке, несреће, патити. — Због такове жене већ одавно невоље трпе! М-И. Сине ... Трпела сам — и праштам ти; трпео си — и опрости ми! Вес. 2. (кога) (обично одрич.) подносити кога (ко је непожељан). — Снаху не трпи јер ју је син узео против њене воље. ЛМС 1951. Непријатељ нас није трпио. Хорв. 3. (нешто) подносити, сносити, издржавати нешто непријатно. — Треба трпети оно што се не може спречити. Грол. Нећемо да трпимо таквих приговора. Дук. 4. имати штете, негативне последице; губити од своје вредности, значаја, утицаја. — Мале хале Сајмишта још нису оспособљене за те сврхе приредбе] ... и ... од тога трпи ниво самих прИредби и сајмишни објекти. Пол. 1958. ТрпИмо губитке, а резултати никакви. Вас. 5. дожсивљавати, подносити негативне пос. дице изазване утицајем кога или чега. — Има још једно психичко стање при коме свесне функције трпе промене ... изазване вештаЧКИ: хипнотиЧКИ сан илИ ХИПНОза. 1сих.