Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

трпѐљив

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 306

трпѐљив

трпељив

Стална адреса

Лема

трпељив

Извор

том 6, стр. 306, редослед 20

  1. 1.

    који може да трпи толерантан; стрпљив.

    — Судија Р̏истић, благородан створ, трпељива природа.
    Сек.
    У њој држави се испреплићу: модерни бизнис и трпељива сиротиња. НИН 1970.
  2. 2.

    који изражава стрпљивост, трпљење.

    — Она се је болно, с трпељивим уснама смијешила ... шијући своје нове свадбене оправе.
    Кос.
Изворни текст (OCR)
трпѐљив, -а, -о 1. који може да трпи; толерантан; стрпљив. — Судија Р̏истић, благородан створ, трпељива природа. Сек. У њој држави се испреплићу: модерни бизнис и трпељива сиротиња. НИН 1970. 2. који изражава стрпљивост, трпљење. — Она се је болно, с трпељивим уснама смијешила ... шијући своје нове свадбене оправе. Кос.